Tršić se nalazi devet kilometara pre Loznice. Nekoliko kilometara od skretanja sa puta Valjevo-Loznica dolazi se do mesta gde je vreme stalo. Svima koji se brinu da tako bude, želim da kažem da tako nastave i sačuvaju biser srpske istorije. Ovde je rođen Vuk Stefanović Karadžić (1787-1864) najveći reformator srpskog jezika i pravopisa. Od ulaska u kompleks počinje šetnja kroz vekove spske tradicije i istorije. Priroda je prelepa. Svaka kuća je muzej na prvom mestu svojim izgledom. Vodenice, abadžijske radnje, vajati, magaze, kačare….Pored puta kao putokazi stoje, na drvetu ispisane poslovice koje je Vuk sakupljao.
Na kraju puta kroz vreme, preko rečice Žeravije, koja se provlači kroz ceo kompleks, je Vukova spomen kuća. Na padini ispod stoletne lipe skromno se šćućurila. Unutrašnjost je opremljena pokućstvom i posuđem iz vremena 19. veka. U prvoj prostoriji je ognjište sa verigama gde se kuvala hrana i zidana peć gde se zimi ložila vatra. Oko malog stola tronošci i Vukova stolica. Na daskama su okačeni kućni predmeti iz tog vremena. Iz ove prostorije se ulazi u sobu koja je bila za bolesne i decu jer je mogla da se greje zimi. U jednom uglu je drveni krevet sa slamaricom i ćilimom, na zidu njegove gusle a u drugom uglu veliki drveni krst koji su meštani udarili na mestu Vukove kuće kada su je Turci deseti put spalili 1897. godine i tako sačuvali tačno mesto gde je kuća bila. Na zidu pored prozora je Vukov portret iz 1816. godine delo Pavela Đurkovića.
Iznad kuće je vajat u kome se spavalo a u njemu krevet, kolevka i razboj. U toku naše posete bilo je još posetilaca i kustos nas je upoznao sa ovim detaljima.
Svake godine u septembru održava se Vukov sabor baš na ovom mestu i jedan deo kompleksa nazvan saborište, koncipiran je za tu svrhu. Posebno se ističe prelep zvonik i crkva brvnara. A celinu zaokružuje amfiteatar. Ako poželite da što duže ostanete i uživate u lepoti prirode i istorije, tu su i kafanice nenametljivo smeštene pored potoka pa uz neko osveženje uživajte u nepreglednom zelenilu i na trenutak doživite mesto gde je vreme stalo.
Fotografije su iz privatne arhive.
Ekonomista, mama, domaćica i blogerka u pokušaju. Jednu potajnu želju sprovodi u delo pišući o onome što zna i oseća.
