Kupatilo kralja Petra I Karađorđevića
Našu Budimlijsku avanturu smo nastavili ka novom cilju na reci Drini. Čim smo se popeli na brdo, shvatili smo da imamo divan pogled na Loznicu. Uživali smo u pogledu dok smo se spuštali ka Loznici a kada smo izašli iz grada, nastavili smo ka Banji Koviljači koja je na putu ka Bosni, nepunih pet kilometara posle Loznice. Bio je to tropski dan u Srbiji i svaki predah u hladu bio je spas.
A gde bolje da se rashladimo nego u hladovini banjskog parka ispod planine Gučevo. Ovaj park je sačuvao svoj izgled i arhitekturu uprkos vremenu. Samo sam čekala da se pojave dame sa srpskog dvora u svojim haljinama sa čipkanim suncobranima i da pomislim da me je neko vratio na početak XX veka.
Banjski park se prostire na oko 40ha i drugi je po veličini u Srbiji. Centralni deo je fontana a okolo su smeštene vile Hercegovina i Dalmacija, čuveni Kursalon koji se trenutno renovira i parno kupatilo kralja Petra I Karađorđevića.
Banjski park
Legenda kaže da su karavani koji su prolazili obalom Drine, ostavili iznemoćalog konja pored izvora tople i smrdljive vode i nastavili put. U povratku su videli konja kako oporavljen pase i tako se uverili u lekovitost vode koja je zbog mirisa sumpora dugo nosila ime Smrdan banja. Baš zbog visokog sadržaja sumpora koristi se u lečenju reumatskih bolesti, problema sa kičmom i posle preloma kostiju. Prvi pisani izvori iz 1533. godine pokazuju da se narod lečio ovom vodom a kasnije su napravljene zgrade za smeštaj gostiju. Mnoge istorijske ličnosti su posećivale banju kao što su Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Karađorđe i mnogi drugi. Kralje Petar I Karađorđević 1908. godine uz svoju rezidenciju podiže i savremeno parno kupatilo.
Nakon šetnje hladovinom ovog mondenskog parka i osveženja sladoledom, nastavili smo dalje. Vrlo brzo smo videli Drinu i nastavili da je pratimo nekih kilometar nizvodno kada smo stigli na naš cilj, etno selo Sunčana reka. To je jedan veliki kompleks koji se privukao Drini i napravio jednu zanimljivu celinu.
Kućice za smeštaj gostiju
Veliki deo kompleksa je tako osmišljen da ne narušava prirodni izgled i lepotu Drine. Kažem veliki jer parking i tereni za sport su neophodni sadržaji i jedini malo odudaraju od ovog ambijenta. Sve kućice za smeštaj, kafane, suvenirnice, i drugi lokali su od drveta. Sa desne strane je velika zelena livada na kojoj se šepure konji, mali i veliki. Neki poniji se šetkaju slobodno pa se nemojte iznenaditi ako priđu i liznu ruku.
Sa leve strane staze je kafana opremljena u etno stilu sa domaćim specijalitetima i drinskom svežom ribom.
Posle kafane su kućice za smeštaj gostiju a pravo napred je kraljica Drina. Na prilazu stoji natpis Šotrina plaža jer su tu snimljene neke scene iz njegovih čuvenih serija. A nad rekom pod vrbama je kafić. Dok uživate u hladovini i lepoti Drine, deca mogu da uživaju u druženju sa konjima, da istražuju veliki kompleks i druže se sa životinjama. Pravo mesto za jedan porodičan dan u prirodi pored reke.
U povratku kući sa naše male avanture prolazeći pored Banje Koviljače odlučili smo da svratimo na Gučevo. Sa puta ka Loznici skreće se baš kod banjskog parka i onda čitavih deset kilometara uspona i serpentina. Asfalt je uzak ali nov što je olakšalo naš put kao i činjenica da niko od dece nije povraćao. Kada smo došli do vrha gde je spomenik shvatili smo da je vredelo. Pred nama Mačva i Semberija, razdvojila ih vijugava i sada lenja Drina, preko Drine brda Bosne a iza leđa Boranja. Cer se isprečio i ne da Sremu da se vidi…. Nadmorska visina je 779. metara ali kao da smo na krovu Srbije. Pogled na Srbiju je prelep, na ono oko spomenika i nije baš. Trava okolo je pokošena ali smeće nije odneto, nema nikakve table sa nekim istorijskim podacima o bici na Gučevu. Postoji spomen ploča ruskoj bolničarki Darji Korovkinoj koja je poginula izvlačeći i spašavajući srpske vojnike.
Gučevska bitka je jedna od najtežih i najkrvavijih bitaka I svetskog rata i prva rovovska bitka. Trajala je 55. dana koliko je srpska vojska uspela da zadrži dalji prodor neprijatelja uz velike ljudske gubitke na obe strane. Zabeleženo da je pojedinim mestima rastojanje između naših i austrougarskih rovova bilo samo od 5 do 7 metara. Spomen kosturnica na Gučevu podignuta je 1929. godine kada je sakupljen i ovde sahranjen deo kostiju žrtava ove bitke. Na spomeniku postoje neki detalji koji zahtevaju popravku bar da se zaustavi dalje propadanje. Kada bi samo svaki istorijski događaj dobio zasluženu pažnju države Srbije, ona bi postala jedan veliki muzej na otvorenom. Ako nemamo pare za kustose jedna tabla sa podacima i fotografijama ne košta puno, ne mora da prima platu ali bi pokazala da je nekom bar malo stalo do naše prebogate i tragične istorije koja ne sme da se zaboravi.
Puno toga smo videli za dva dana ili smo mnogo toga i propustili ali to je samo razlog više da ovim krajem prokrstarimo još koji put.
Ovaj tekst nije sponzorisan i nastao je iz želje da možda neke skrivene lepote Srbije budu otkrivene i rado posećene. Fotografije su iz privatne arhive.
Ekonomista, mama, domaćica i blogerka u pokušaju. Jednu potajnu želju sprovodi u delo pišući o onome što zna i oseća.
