Sada kada sam postala ozbiljan bloger red je i da počnem da blogujem ozbiljno.
Recenzije su vrlo popularne među nama blogerima pa što se ne bih i ja oprobala. Dugo sam razmišljala šta bih ja to mogla da ocenim i procenim za moje verne čitaoce i naravno da sam odabrala ono što najbolje poznajem. Bilo je tu u opticaju razne kozmetike, slatkiša, hrane, knjiga, filmova ali pobedilo je pivo.Kao dugogodišnji konzument piva, daću svoju malu recenziju koja će vas još više okrenuti ka ovom piću.
Prvo malo o mom iskustvu iz ove oblasti. Preko trideset godina imam čast da se družim sa pivom, neki počinju i ranije ali to je obično kada su muška deca u pitanju jer srpska tradicija nalaže da se sinu još u najranijem detinjstvu dozvoli da proba pivo, nije to alkohol, to je samo pivo. Kada ga ja konzumiram to nikada nije više od jednog decilitra. Za tolike godine druženja sigurno sam popila litar. Iz ovih razloga osećam da imam puno pravo da ga ocenim za vas, moji dragi čitaoci.Sada malo o njemu, mislim o pivu. Degustiraću pivo jednog renomiranog proizvođača čije ime neću navoditi jer pogađate još nisu precizirani neki detalji vezani za plaćanje.
Pivo je stiglo na moju kućnu adresu, direktno iz dragstora sa ćoška. Ona dvojica što su sedeli ispred mogu da napišu roman o pivu sudeći po ambalaži ispred njih. Pivo je u staklenoj flaši 0.33l jer nema manjeg pakovanja ali ja svakako nisam u obavezi da popijem celu količinu. Ambalaža izgleda prefinjeno i moderno. Etiketa nije loša, možda da se malo poradi na kompoziciji boja. Sipam u čašu, peni, kao morska pena, ne previše. Hladno, kažu da je tako najbolje a ja se pitam kakvo je kad je mlako. Ne bih to da probam verujte mi. Boja žuta, žuta kao klasje, kao kukuruz, htela sam reći kao hmelj. Ne znam kako taj hmelj izgleda jer ga nisam nigde videla u Srbiji, mada se svi proizvođači kunu da je pivo od domaćih sastojaka. Ali znači žuto je a pena bela, to smo se razumeli.
Ukus je dominantno gorak, mislim prijatno gorak, tako kažu oni koji ga vole. Ja im verujem ali mislim da malo preteruju kada kažu da nije gorko. Gorko je! Može da se pije naravno, pa nije otrov. Pa to je još jedino ostalo što se u Srbiji proizvodi, znači prijatnog ukusa je. Buke mu je divan. U početku se oseti miris zrelog žita, mislim hmelja, a onda se provuče lagano aroma crvenog voća i malina i na kraju ostane taj ukus korijandera na nepcima. Nego nisam sigurna da li pivo ima taj buke ili samo vino ali sad to nije važno, bitna je ta aroma. Najbolje se slaže sa salamom, pečenjem prasećim i jagnjećim i lepinjom sa pretopom samo tada ne preporučujem da bude baš hladno.
Nadam se da ste zadovoljni mojom prvom recenzijom dragi moji čitaoci i poslodavče. Pisana je sa puno ljubavi na osnovu iskustva i dobrog poznavanja iste. Živeli!
Ekonomista, mama, domaćica i blogerka u pokušaju. Jednu potajnu želju sprovodi u delo pišući o onome što zna i oseća.
