Kada je počela zamena papirnih zdravstvenih knjižica elektronskim, pomislila sam da ćemo konačno smanjiti odlaske do Fonda zdravstvenog osiguranja. Počelo je haosom i redovima u nedogled. Ljudi su bili besni i razočarani lošom organizacijom. Iskoristila sam mogućnost da elektronskim putem podnesem zahtev i da mi elektronsku knjižicu dostave na kućnu adresu. Kad god je neka promena, prvo počne negodovanje i traženje mana. Rekoh sebi da ipak treba dati šansu pa da bar ovim korakom kročimo u društvo civilizovanih zemalja.
Prvi znak da to neće ići baš kako sam ja optimistično verovala, bio je kada je posle nekoliko meseci umesto poštara, moju knjižicu na kućnu adresu doneo suprug, jer sam preko njega bila osigurana. Knjižica je dostavljena poslodavcu mog supruga. Mislim, dobih je na kućnu adresu, zar je važno ko je doneo?
Drugi znak bio je kada je sestra u domu zdravlja zalepila papirić sa brojem kartona na elektronsku knjižicu. Ni to mi nije bilo dovoljno, jer sam odlučila da dam šansu novom sistemu.
Onda smo odlučili da porodično promenimo prebivalište što je opet značilo promenu svih dokumenata. Kada smo u MUP-u završili promenu adrese, na red je došla promena i u elektronskim zdravstvenim knjižicama. Naivno pomislih da je to samo nekoliko klikova i gotova stvar. A priča kreće ovako:
Korak 1
Svratim ja do šaltera Fonda da se raspitam šta je potrebno za promenu adresa i posle kraćih konsultacija između zaposlenih, dobih odgovor da donesem očitane lične karte (valjda štede papir pa neće oni da ih štampaju) za nas i papire iz MUP-a sa novom adresom za decu.
Korak 2
Spakujem sve papire i elektronske knjižice u fasciklu i pravac šalter. Primi me jedna gospođa ali kad vide koliko članova porodice ima, prosledi me kod koleginice, jer će da potraje. Koleginica pokupi gomilu hartije i poče da kucka…kucka…kucka. Nešto to traje a ona poče da se primiče pa odmiče od ekrana, prevrće listove, nešto zagleda. Vidim ja, eto nekog problema. Pozva ona stariju koleginicu da se konsultuje. Zajedno se one izbečiše u ekran, ponovo kliktaše i onda iskusnija koleginica onako pobedonosno izjavi
-Pa ovo neće moći…
-Morate da uradite promenu tamo gde ste prijavljeni jer u sistemu ima taj sistemski datum 13. avgust 2013. godine i mi to, zbog tog datuma ne možemo da menjamo, već mora onaj ko je uneo taj datum u Centralni registar a to je Beograd.
Kakav sistemski datum kada suprug petnaest godina radi kod istog poslodavca, kakav registar..Ne znam da li su mi veće oči ili uši…
– Šta mi konkretno treba da uradimo – skratih ja ovaj monolog.
– Znam da je to komplikovano i da se tamo čeka ali morate otići u našu filijalu u Beogradu da oni izvrše promenu a posle možemo mi da nastavimo…Jer da ste se vi preselili iz jedne ulice u drugu, mi bi mogli da uradimo promenu.
Da sam juče umrla ne bih znala da se menja adresa u zdravstvenoj knjižici ako se preseliš u drugu ulicu. Dobro je što se nismo preselili u Trgovište, mislim se, ala bi se klackali do Beograda.
-Da li idemo u filijalu po mestu stanovanja ili sedištu poslodavca?- da skratim šetkanje po Beogradu bar ako mogu.
-Tamo gde je sedište poslodavca.
Spakujem sve one hartije i knjižice u fasciklu pa kući.
Pričam suprugu a on misli da sam prolupala. Reši on da pribegne srpskom kvisku tj. vezi.
Korak 3
Pozovemo pomoć prijatelja koji radi u Fondu na nekim drugim poslovima. On proveri i potvrdi da moramo nazad u Beograd.
Korak 4
Suprug sa faciklom u ruci pravac u filijalu Fonda na Novom Beogradu. Objasni jednoj starijoj gospođi na šalteru što je došao a ona iznenađeno reče:
-Ko vas je poslao?! Ko vam je to rekao?!
Uze one papire gleda ih, pa u ekran, pa nešto kucka i na kraju reče:
-Ovo ne može…Morate ići u PIO Fond…
-Gde je PIO fond?-upita suprug šokiran jer sad više nije bio siguran ni što je došao, ni šta treba da promeni.
Hvala Bogu da je Fond PIO blizu pa on produži odmah jer sad je znatiželja radila, da li će ova komplikovana operacija imati svoj kraj i gde će biti kraj, na šalteru kog Fonda.
Korak 5
Na šalteru u PIO fondu ga sasluša jedan fini gospodin i upita:
-Ko vam je to rekao?! Ko vas je poslao kod nas?!- suprug više nije bio siguran šta priča jer ni sam nije verovao u ono što je izgovarao. Da nije skrivene kamera?!
-Ajde, dajte te papire- reče službenik. Valjda mu beše žao.
Posle nekoliko minuta kuckanja, vrati one papire i reče da je izvršio promenu i da su to trebali da urade u Fondu Zdravstvenog.
Korak 6
Ponovo ja sa onim papirima dođem u Fond gde smo sada nastanjeni, kod iste gospođe kod koje sam bila i počnem da recitujem sve ispočetka. Da smo se preselili iz Beograda i da treba da se promene adrese u elektronskim knjižicama a ona me prekide
-To radite kod nas.
Ostavime me žena bez teksta nekoliko sekundi a kad se pribrah ja kažem:
-Ali vi ste nas prošli put poslali ponovo u Beograd jer ima neki sistemski datum..
– To je ona žena što nije moglo..- prekide me koleginica koja sedi do nje. Ona što me prvi put otkačila jer je to puno posla ali je očigledno pratila celu situaciju i sada je pokušala da da znak ovoj preko stakla da ućuti jer možda padnem u iskušenje da preskočim ono staklo pa da joj…celu familiju… jer nas šeta danima po Srbiji.
-Aaaha- reče ona- dajte mi sad knjižice i papire.
-Sve je u sistemu promenjeno sad mogu da sinhronizujem podatke.
Sinhronizuj ih više, sestro slatka. Ja sam od početka mislila da samo treba da sinhronizuješ a ne da se prošetamo 200 kilometara. Ali…
Primetih ja da to opet nešto traje, pa se kucka, pa ubacuju knjižice u čitač. Neće opet valjda da iskoči neki sistemski datum ili neka slična birokratska aždaja koju ne mogu pobediti ni fax, ni telefon, ni email, ni internet, ni skener već samo dobra stara šetnja via šalter.
Konačno malo bojažljivo reče gospođa sa druge strane stakla:
-Sve sam sihronizovala samo sa vašom knjižicom je problem. Neće nikako da povuče podatke iz baze na knjižicu.
Ja se nasmejah. To je kulminacija. Prvo ide bes pa šok i kao vrhunac smeh.
-Ali nije to problem. Ako odete kod lekara, videće oni da su u sistemu podaci promenjeni pa neće biti problema. Ako budete prolazili pored Fonda sledeće nedelje vi svratite da probamo ponovo da sinhronizujemo…
Korak 7
Nastaviće se…..jednog dana kada odlučim da prošetam pored Fonda…
Nažalost, tako se nekako dešavaju sve promene u našem društvu. Stalno ih opisujemo nesvršenim glagolima. Svaki dan se u Google ukuca nekoliko pojmova koji do tada nisu ni postojali ali mi nikako da se umrežimo, sinhronizujemo i iskoristimo bar blagodeti interneta već se šetamo sa gomilom papira od šaltera do šaltera.
Ekonomista, mama, domaćica i blogerka u pokušaju. Jednu potajnu želju sprovodi u delo pišući o onome što zna i oseća.
