Jedan dan u Temišvaru

Trg ujedinjenja

Pri samom pomenu putovanja u Temišvar, svi su bili malo začuđeni. Rumunija se kod nas povezuje sa siromaštvom i po toj logici nema je na turističkim mapama. Ostaci te socijalističke Rumunije vide se odmah po prelasku granice na prelazu Vatin. Zgrade pored puta su svedoci teškog perioda kroz koji je prošla ova zemlja. Dok mi razledamo banatsku ravnicu koja se prostire sve do Temišvara, turistički vodič nas upoznaje sa nekim zanimljivostima o gradu i državi Rumuniji. Već tada shvatam da je ipak jedan vrlo zanimljiv izlet pred nama.

Temišvar je grad sa 400.000 stanovnika i vrlo zanimljivom istorijom koja se vidi na svakom korak. Teška vremena su iza njih i oni sada grabe napred. Kroz grad protiče Begej ali ime ipak nosi po Tamišu koji protiče nedaleko od grada. Tamiš je nekad proticao kroz grad ali je zbog poplava vremenom promenjen tok i sada centar grada krasi Begej. Obala je uređena i celom dužinom kroz centar su šetališta i parkovi. Parkovi su obeležje grada kao i arhitektura iz doba vladavine Habzburške monarhije zbog čega ga još zovu i Mali Beč.

Zgrada Eparhije temišvarske
Unutrašnjost Srpske crkve

Srbi su priznata i brojna nacionalna manjina koja ima osnovnu školu i gimnaziju na srpskom jeziku. Shodno tome, logično je bilo da naš obilazak počne baš ispred Srpske pravoslavne crkve na Trgu ujedinjenja koja je sagrađena još 1748. godine. Trenutno se izvode radovi na jednom od dva zvonika na crkvi. Unutrašnjost crkve je oslikana floralnim motivima a ikonostas je delo Konstantina Danila. Pored nje je sedište Eparhije temišvarske Srpske pravoslavne crkve. Preko puta je Rimokatolička crkva, kažu namerno, da se gledaju i sarađuju. Između njih u središnjem delu je Stub kuge podignut kao znak pobede nad tim zlom. Tu je i Barokna palata koja je sada Muzej baroka sa stalnom postavkom a za specijne prilike i posete postaje predsednička palata. Ceo trg uokviren je kućama tadašnjih bogataša sa raznobojnim fasadama.

Dalje smo nastavili šetnju  centralnim uličicama do Trga slobode na kojem se nalazi stara gradska većnica, kip Device Marije i bista Decabala, poslednjeg kralja Dakije, i zgrada vojne uprave. Tu su ostavljene i dve ulične svetiljke koje svedoče da je prvo električno osvetljenje u Evropi zasijalo baš u Temišvaru. Kroz centar prolaze i tramvaji koje su nekada davno vukli konji i za koje ponosno ističu da su drugi grad u Evropi koji je imao tramvajski saobraćaj na kolsku vuču.

Trg slobode
Trg pobede

Trg pobede je najuži centar grada gde se odvijaju sva kulturna dešavanja i proslave. Na jednom kraju je zgrada Opere i nacionalnog teatra koja ima repertoar na tri jezika a nasuprot njoj je verovatno najpoznatija građevina koja krasi sve slike i razglednice Temišvara, Rumunska saborna crkva. Visoka je 90m i najviša je zgrada u Temišvaru a sagrađena je u moldavskom stilu zbog čega me podseća na dvorac. Unutrašnjost je bogato ukrašena sa puno zlatnih detalja. Između ove dve građevine je prelep drvored, fontana i kip vučice koja doji Romula i Rema, poklon grada Rima.

Iz Temišvara je 1989. godine krenula revolucija protiv režima Nikolae Čaušeskog u  kojoj je bilo  žrtava i u spomen na njih, po gradu su postavljeni spomenici kao znak sećanja na te teške dane. Ovde se završilo naše druženje sa vodičem a onda smo dobili karte Temišvara i krenuli da sami uživamo u lepoti ovog grada.
Mi smo se odlučili da pronađemo Park ruža koji je nastao tako što su bogate gradske dame naručivale sadnice iz Evrope. Danas, na površini od 1ha ima oko 600 vrsta ruža koje su većim delom precvetale ali to nije umanjilo njihovu lepotu. A unutar park pozornica na otvorenom.
 
Mnogo toga nismo stigli za jedan dan da vidimo. Nismo stigli da uživamo u domaćoj kuhinji i vinima. Za one koje vole šoping tu je ogroman Iulius mol koji je najveći tržni centar na Balkanu sa velikim marketom koji je impozantan za grad od 400.000 stanovnika. Ali sve je to razlog više da opet posetim Temišvar i dopunim ovaj tekst.

 

Korisne informacije:
  • Temišvar je oko 160 km od Beograda
  • Ako putujete automobilom vinjeta je obavezna
  • Valuta je lei (leja) a kurs je 1e = 4,5 lei
  • Plaća se u domaćoj valuti ili karticama
  • Poslednje nedelje u aprilu je Festival cveća

Ekonomista, mama, domaćica i blogerka u pokušaju. Jednu potajnu želju sprovodi u delo pišući o onome što zna i oseća.

Neda Petronić

Moj ćošak
Dečiji svet
Nisam kuvarica ali mogu da probam