Pa danas je dan zaljubljenih! Iznenadih se u pet popodne kad čuh na televiziji. Ja sam zaboravila tako važan datum. Mislim, ima tu još poneki bitan datum ali kako sam sebi smela da dozvolim da zaboravim ovakav praznik, gore bi bilo samo da sam zaboravila da je 8. mart. I kako sad da izađem mužu pred oči.
Posle deset godina zajedništva, ja sam zaboravila da sam zaljubljena. Mislim, nisam ja zaboravila ali tradicija kaže da jesam. Ako sam zaboravila da je danas praznik za zaljubljene, tačnije za zaljubljene katoličke veroispovesti, jer oni koji su druge veroispovesti imaju drugi dan u godini kada veličaju tu omiljenu emociju. Ali da ne bi nekoliko puta godišnje morali da kupujemo plišane mede, čokoladne bombone u obliku srca i crveni veš, prećutno su svu pristali da ga slave 14og februara, a i bilo bi glupo da mi muž kupi vinogradarske makaze. Sada ću morati da smislim kako da iznenadim muža i kako da proslavimo ovaj poseban praznik.
On bi se najviše obradovao kada bi došao kući, našao sakupljene igračke, usisanu kuću, okupanu i uspavanu decu, mene sa friškom frizurom, crvenom haljinom i crvenim ružom na usnama, večerom na stolu uz sveće i šampanjac. Tako kažu ovi što u reklamama nude sve, pa čak i margarin za dan zaljubljenih. Daju tolike pare na marketing pa mogu valjda da pogode ukus mog muža. Kada bi ušao prvo bi proverio dva puta da li je ušao na prava vrata, tri puta pitao da deca nisu bolesna, a kada bi me video u haljini i sa frizurom pao bi u nesvest da ga do osmog marta ne bi razbudili, ne zbog petogodišnje nesanice već zbog šoka izazvanog ovom idiličnom slikom i činjenice da je zaboravio neki važan datum. Pa sad leži kao proštac i pravi se mrtav da bi se setio koji je jubilej i koji razlog da smisli što je došao kući samo sa paketom toalet papira i flašom kisele vode. Ja stojim pored njega gurkam ga nogom i frkćem jer je zaboravio taj fundamentalni praznik u našem životu.
Mislim da je ova verzija iznenađenja prožeta izveštačenim detaljima, daleko od realnosti. Lakše bih skočila padobranom nego sve to izvela, a muž najbolje zna koliko se plašim aviona i visine. Nije moj muž savršen ali je sasvim prigodan uz mene i ne bih ga menjala zbog jednog praznika. Zato bez nepotrebnih iznenađenja, čekaće ga soba prepuna igračaka, pod stolom hrane za dvadesetak koka, ja u trenerkama isflekanim, sa frizurom od tri dana, večera a šampanjac smo popili za Novu godinu.
To su samo nametnuti obrasci koji se godinama reklamiraju i guraju u naš mozak kao da ne možemo biti zaljubljeni bez tog 14og februara a sve zarad one magične reči profit. Ja biram onih 364 dana za zaljubljivanje i slavljenje ljubavi a ovaj 14ti ću da preskočim
Ekonomista, mama, domaćica i blogerka u pokušaju. Jednu potajnu želju sprovodi u delo pišući o onome što zna i oseća.
